Evropska komisija proglasila projekat Jadar svojim strateškim projektom za kritične sirovine

Evropska komisija je objavila prvih 13 strateških projekata za sirovine od presudnog značaja na lokacijama van Evropske unije. Među njima je projekat Jadar u Srbiji. On je na novom spisku jedini za litijum i bor. Pritom obuhvata samo rudarenje, iako je Rio Tinto najavio da će izgraditi i postrojenje za preradu.

Nakon što je u martu proglasila 47 strateških projekata po Zakonu o kritičnim sirovinama, Evropska komisija ih je danas dopunila spiskom na kojem je još 13, na lokacijama izvan granica EU, uključujući kontroverzni projekat Jadar u Srbiji, kompanije Rio Tinto. Osnovni ciljevi su diverzifikacija izvora snabdevanja i veća bezbednost privrede, ali uz podsticaj za kreiranje vrednosti u trećim zemljama, saopšteno je.

„Evropi su potrebne sirovine da ispunimo svoje industrijske i klimatske ambicije. EU su potrebni stabilni, bezbedni i diverzifikovani lanci snabdevanja“, izjavio je izvršni potpredsednik Evropske komisije za prosperitet i industrijsku strategiju Stefan Sežurne.

Strateški projekti po celom svetu

Prvih 13 projekata za strateške sirovine van EU nalazi se u Kanadi, na Grenlandu, u Kazahstanu, Srbiji, Ukrajini, Zambiji, na Novoj Kaledoniji, u Brazilu, na Madagaskaru, u Malaviju, Južnoafričkoj Republici i Velikoj Britaniji. Potrebno im je ukupno 5,5 milijardi evra investicija da počnu s radom, navela je Evropska komisija.

Sežurne je otkrio da je bilo 49 prijava za dobijanje navedenog statusa.

Projekat Jadar je jedini za litijum i bor, a zanimljivo je što je Evropska komisija obuhvatila samo ekstrakciju, iako je Rio Tinto najavljivao i izgradnju postrojenja za preradu. Inače, u obrazloženju piše da ova investicija u Srbiji ima za cilj da doprinese snabdevanju litijumom, kvaliteta pogodnog za proizvodnju baterija, i borom za metaluršku industriju.

Protiv projekta Jadar su u nekoliko navrata organizovane velike demonstracije širom Srbije

Lokalno stanovništvo u dolini Jadra i ekološke organizacije se godinama suprotstavljaju Rio Tintu zbog netransparentnosti i rizika po zdravlje, okolinu i poljoprivredu, a pogotovo zbog ugrožavanja izvora vode. U više navrata su održani veliki protesti širom zemlje.

Na portalu Balkan Green Energy News možete pročitati hronološki pregled najvažnijih događaja od 2001, kada je Rio Tinto došao u Srbiju.

Rudarski gigant sprovodi projekat Jadar preko svoje ispostave u Srbiji, preduzeća Rio Sava Exploration.

Odabrani projekti ispunjavaju ekološke, društvene i standarde upravljanja koje propisuje CRMA, i dokazana je njihova tehnička izvodljivost, ističu u izvršnom telu EU. Za te investicije je na raspolaganju podrška Evropske komisije, država članica i finansijskih institucija, pri čemu uključuje „kontakte s relevantnim kupcima“ datih sirovina, stoji u objavi.

Najviše projekata je za proizvodnju grafita, kobalta, nikla

Ostali poduhvati obuhvataju eksploataciju i preradu grafita, kobalta i nikla, a oni su najbrojniji, i eksploataciju tungstena, retkih elemenata, mangana i bakra. Jedan od njih, za rudarenje i preradu grafita, sprovodi se i na Grenlandu i u Norveškoj.

Takozvani retki metali i zemni elementi su ključni za proizvodnju magneta visokih performansi za vetroturbine i električne motore za tehnologije zelene energetike i elektromobilnost. Bor se upotrebljava u automobilskoj, vazduhoplovnoj i namenskoj industriji te za opremu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Litijum se koristi za proizvodnju litijum-jonskih baterija, trenutno dominantne tehnologije u tom segmentu skladištenja energije: od potrošačke elektronike, preko električnih vozila do stacionarnih postrojenja u okviru zelenih elektrana ili samo za balansiranje mreže.

Kokanović: Nastavljamo otpor

Aktivista Zlatko Kokanović iz udruženja Ne damo Jadar izjavio je da su akademska zajednica i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) jasno odbacile Rio Tintov projekat. Tvrdi i da se 63,5 odsto građana Srbije protivi toj investiciji. To je, inače, rezultat iz jednog nedavnog istraživanja javnog mnjenja.

Odluka Evropske komisije ne garantuje standarde za zaštitu životne sredine, rekao je Kokanović za portal Zelena Srbija agencije Beta. „To je sasvim licemerno od jedne Evrope koja se zalaže za vladavinu prava, demokratiju, slobodu govora, zdravu životnu sredinu i čist vazduh, vodu i zemlju. Oni bi da nauštrb našeg zdravlja i zdravlja naše dece uzmu naš litijum i od nas naprave deponiju da bi oni zdravo živeli“, naglasio je.

Nigde u svetu nema ovakvog rudarskog projekta u gusto naseljenom području i na plodnoj zemlji, napomenuo je ovaj aktivista. „To je u suštini eksperimentalno postrojenje. Oni nemaju odgovore na sva pitanja i njihova glavna parola je: ‘Trudićemo se da smanjimo rizike’. Mi sad živimo bez rizika, ne treba da ih smanjujemo. Ako se desi incident, oni će reći da prihvataju grešku, da će se truditi da je ne ponove i izviniće se. Mi od toga nemamo ništa“, podvukao je Kokanović.

Danas je, osim toga, poručio da će otpor biti nastavljen svim dozvoljenim i nedozvoljenim i raspoloživim sredstvima. Kokanović živi u Gornjim Nedeljicama, gde je lokacija za rudnik.